Од почетка је човечанство тежило томе да буде у непрекидном заједништву са Богом, дајући Му захвалност за Његов дар живота и свега неопходног за живот. Захваљујући Богу за жи­вот, човек је и примао живот и преобразио свакодне­вни живот и узимање хране у заједништво са Богом. Овај циклус заједништва – примање живота, давање захвалности и примање живота – био је уништен грехом када је човек престао да гледа на свој живот и свет око себе као на средство заједништва са Бо­гом. Уместо тога, чо­­век је сада гледао на Божје дарове као на нешто важно само по се­би – за своје лично задовољство и употребу без икаквог упу­ћивања на Бога. Човечанство је изгубило овај живот евхаристиј­ског/захвалничког заједништва са Богом – „евха­ристија“ је грчка реч за захвалност.

Ипак, Бог се заузео за човеково добро и постао савршен човек у Хри­сту. Исус Христос потпуно је предао себе Богу. У Свом животу и смрти Он је Богу предао сав живот и све што постоји.

Учествујући у светој Литургији, верни са захвалношћу приносе Бо­гу себе и све створено и примају од Бога његово тело и крв као но­­­­­ви живот – тако се поново успоставља прекинути циклус за­јед­­­ништва за вечност.

У евхаристијској прослави, светој Литургији – реч литургија значи служба, служење или јавно дело, кад предамо Богу хлеб и ви­но, што представља Његове дарове које нам је дао да одржи­мо живот, „Богу приносимо и свет и себе“, али то чинимо у Христу и у сећању на Њега.

Чинимо то у Христу, зато што је Он већ принео Богу све што је тре­бало да принесе. Он је извршио ову евха­ристију једа­нпут и за све, и није ништа остало што није било при­нето. У Њему је био Живот, а овај живот који је Он предао Богу, живот је свих нас.

Црква припада свима онима који су били примљени у евхари­с­тиј­­ски живот Христов. И Црква то чини у сећању на Њега, јер приносећи непрестано свој живот и свој свет Богу, верни сваки пут откривају да нема ничег другог што би могло да се понуди и принесе, осим самог Христа – који је живот света, пуноћа свега што постоји. То је Његова евхаристија и Он је Онај који евха­ристију приноси... Хришћани су укључени у Христов живот и Христос је њихов живот.

Према томе, можемо рећи да је света Литургија „вечно пона­в­ља­­ју­ћи доживљај Божјег народа љубави Божје и реалности спа­сења“, и да нам се „у њој открива и дарује тајна спасења све­та у Христу“.

Чак ни најпрецизнији опис Литургије не може у потпу­ности да до­­­чара унутрашњу, духовну срж Евхаристије. То је средишњи до­­­га­ђај ка којем гравитирају све остале свете Тајне и сав хри­ш­ћански живот, и око којег се они окрећу. Она је заиста само срце цело­­купнога живота Цркве, средство и израз њеног јединства са Христом.

Сачувани писани и материјални трагови допуштају нам да са ма­ње или више сигурности реконструишемо процес обликовања свете Литургије од најранијих времена до данас. Међутим, тешко да само на­­у­­­чним методом можемо доћи до разумевања тога шта је света Литургија значила за Цркву, и шта за Цркву и свет она значи данас.