ДОПУНИМО МОЛИТВУ ГОСПОДУ
НАСТАВАК ЛИТУРГИЈЕ ВЕРНИХ

Света Литургија је непрекидно кретање. Кретање, покрет ка Цар­ству Божјем. Ипак, ритам Литургије није једноличан. По­с­ле уношења светих дарова у олтар и њиховог постављања на Часну трпезу – Великог входа – наступа време да се у миру припремимо за финално приношење дарова – хлеба и вина – Богу који ће их у Ве­ликој тајни Духом Светим претворити у Христову Тело и Крв.

Време је да допунимо своје молитве Господу.

МОЛИТВЕ ПОСЛЕ ПРИНОШЕЊА

Ђакон: Допунимо молитву своју Господу.
Народ на сваку прозбу одговара: Господе, помилуј.
Ђакон: За предложене часне Дарове, Господу се помолимо.
За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Бо­­жјим улазе у њега, Господу се помолимо.
Да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и тескобе, Господу се помолимо.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Свакодневни живот, са свим својим опасностима, бригама и нај­различитијим невољама и искушењима, не остаје изван божан­ствене Литургије. Налазећи се у простору духовности, човек не губи своју тварну димензију. И душа и тело испуњавају се миром Божјим.

Овим прозбама, дакле, које сада литург започиње, иштемо од Господа да тај дан буде миран, да анђео чувар буде анђео мира, да се цео свет радује миру и да у миру буде и сврше­так овога живота. У божанственој Литургији мир Бо­жји постаје песма коју поју верни: „О, љубљени ми­ре, који си и моје размишљање и мој украс“.

После Великог входа, приношења дарова са жртвеника на престо, зa време ове јектеније свештеник у олтару говори молитву „Господе Боже Сведржите­љу“. Ова молитва се зове Молитва приношења. Свеш­теник се моли да га Господ Бог удостоји да My принесе дарове и духовне жртве, и да нас удостоји да сте­­­­чемо благодат пред Њиме.

Молитва приношења коју свештеник говори по­сле стављања божанствених Дарова на свети Престо:
Господе Боже Сведржитељу, једини Свети, који примаш жртву хвале од оних који Те свим срцем призи­вају, прими молитву и нас Грешних, и принеси је све­­томе Жртвенику твом, и оспособи нас да Ти за грехе своје и незнања народна приносимо Дарове и ду­ховне жртве. И удостој нас да нађемо благодат пред Тобом, да Ти жртва наша буде благоугодна, и да Благи Дух благодати твоје сиђе на нас, и на ове пред­ложене Дарове, и на сав народ твој.

Свештеник се моли да наша жртва буде добро прим­ље­на, да се добар дух благодати Божје настани у све­штенослужитељима, на даровима на Часној трпези и у народу. Дарови се само спремају за жртву, а код трећег приношења које је највеће и најпотпу­ни­­је, рећи ће свештеник после сећања на Христова стра­дања и после набрајања Божјих доброчинстава: „Твоје од Твојих Теби приносећи због свега и за све“, иза чега ће доћи и само освећење божанских дарова.

Ђакон: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.

Духовни живот је непрекидно кретање ка савршен­ству. Оно је заиста непрекидно, јер врлина није и крај: „Једна је граница савршенства: неограниченост“, каже свети Григорије Нисијски.

Свети Макарије Египатски, осврћући се на духовно са­­­­вршенство, каже: „Када душа доспе у савршен­ство Светога Духа, то јест када се савршено очисти од свих страсти и неизрецивом заједницом се сједини са Ду­хом Утешитељем... тада цела постаје свет­лост, цела по­стаје око, цела постаје дух. Цела постаје радост, по­чинак, весеље, цела постаје љубав, це­ла постаје ми­лосрђе, благост и доброта.“

Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Добро и корисно душама нашим, и мир у свету, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом Суду, молимо.
Народ: Подај, Господе.
Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге у сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.

Литанија „Анђелу мира“ је прадавна молитва изговарана у различитим временима и у разним црквеним службама. У Апостолским правилима коришћена је као завршни низ молитви пре отпуштања верних на јутарњој и вечерњој служби.

Свети Јован Златоусти каже за ову молитву: „Сваки верник има анђела; још од самог почетка, свако од оправданих је имао свог анђела... Ако дакле ми имамо анђеле, хајде да будемо трезвени, као да смо у присуству тутора; јер и демон је присутан такође. Према томе ми се молимо, молећи за анђела мира, и свуда молимо за мир (јер нема му једнакога); мир“, свети Јован Златоусти, Омилије, 3. на Посланицу Колошанима.