ГОРЕ ИМАЈМО СРЦА
АНАФОРА
Ношени бујицом градског живота људи су ретко у ситуацији да застану. Да, једноставно, стану. Зауставе вртоглаво кретање без правог циља. Да мирно и озбиљно сагледају куда заправо иду.
Од силних сопствених брига људи заборављају да се за сваког од њих брине сам Господ. Ретко ко и ретко кад освоји време да мирно − стане. Тек стојећи у миру, налазећи се миру, у стању смо да препознамо и прихватимо Христову безмерну љубав.
Ђакон:
Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо.
Народ:
Милост мира, жртву хвале.
„Стојмо смерно...“, тумачи св. Јован Златоусти, не значи ништа друго, него да стојимо онако, како човеку приличи да стоји пред Господом, са страхом и трепетом, будна и трезвена духа. Појци одговарају на ово: „Милост мира, жертву хваљенија“, тј. да је света Жртва за све нас највеће милосрђе од стране Господа Бога, који се измирио са људским родом највећом крсном жртвом Јединородног Сина свога; a ca наше стране је св. жртва хвала и величање најсветијег имена Божјег, жртва уста и душа наших, које се исповедају Господу. A пошто не приносимо ми Богу најузвишенију жртву, милост мира,... јер је наша природа слаба, зато нам долази свештеник из Олтара у помоћ са божанским дарима, узглашујући окренут према западу и благосиљајући.
Свештеник, благосиљајући народ, гласно говори:
Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога Оца, и заједница Светога Духа да буде свима вама. (2. Кор. 13, 13)
Народ:
И са духом твојим.
Овом формулом благослова из Друге посланице Коринћанима „благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама“ – призивају се од сваког лица Пресвете Тројице разна добра: од Бога Сина благодат, од Бога Оца љубав, а од Св. Духа причешће.
Одговор народа на свештеников благослов показује да верници делатно узимају учешћа у вршењу божанствене Литургије. О томе свети Јован Златоуст каже: „Свештеник не дира Дарове, који се налазе пред њим, пре но што измоли за вас благодат Господњу и пре но што му ви одговорите: И са духом твојим. Овим одговором подсећате себе... да предложени Дарови нису дело човека, него су благодат Светога Духа, која се налази свуда и прекриљује све, те тако припрема и ову тајинствену Жртву.
Бог Син је, жртвујући се за нас, искупљујући нас у своме безграничном милосрђу од смрти, постао наш Спаситељ.
Бог Отац нас је, залутале, смрћу Сина на крсту примио опет ка себи у љубав, помогао нам да се вратимо у божански загрљај.
А Дух Свети је у току ове жртве сишао прво видљиво на апостоле, а иза овога невидљиво силази на сваког од нас појединачно, причешћујући нас својим даровима...
На ову формулу благослова одговара народ: „И со духом“, тј. ови исти дарови призивају се и на свештеника који служи.
Свештеник, уздижући руке, узвикује:
Горе имајмо срца!
Народ:
Имамо их ка Господу.
Нико духовно немаран и бесплодан, дакле, не треба да заједничари овим свештеним и тајинственим тропарима. Напротив! Пошто одагна све земаљско из свога ума и целога себе пренесе на небеса, нека произноси ову пресвету песму Богу славе и величанствености, као да стоји пред самим Престолом славе и лети заједно са серафимима. Зато нас ђакон подстиче да стојимо смерно у том часу. То јест да стојимо са страхом и трепетом, трезвене и будне душе.
Свети Јован Златоуст
Када душу никаква страст не узнемирава, тада нема никакве препреке да она буде испуњена милошћу.
Свети Никола Кавасила
У Свете Тројице све је нераздељиво. Где је заједница Светога Духа, ту је и заједница Сина. А где је благодат Сина, ту је и благодат Оца и Светога Духа.
Свети Јован Златоуст
Свештеник не дира Дарове, који се налазе пред њим, пре но што измоли за вас благодат Господњу и пре но што му ви одговорите: И са духом твојим. Овим одговором подсећате себе... да предложени Дарови нису дело човека, него су благодат Светога Духа, која се налази свуда и прекриљује све, те тако припрема и ову тајинствену Жртву.
Свети Јован Златоуст
Имајући срце горе, ка Господу, посматрајмо тај страшни и преузвишени призор, то јест своју човечју природу како вечно борави заједно са нетварним огњем Божанства.
Свети Григорије Палама
